О књизи: 1963. / ...Морнаца је захватио олујни талас. Конопљин крај којим је био везан ради сигурности се развукао и пукао. Морнар би погинуо, али је пословођа успео да га зграби и задржи. Дружева рука се показала поузданијом од кабла... Из пукотине на цевоводу млаз мазута је прскао на врели метал кућишта котла. Ватра је изгорела наредника. Али имао је снаге да блокира цевовод. А када је беспомоћан лежао у болници, хирург је рекао команданту брода да је једини начин да се спаси живот пословође трансфузијом крви и пресађивањем коже. Морнари су сазнали за ово. Притекли су у помоћ другару – постали донатори, отишли ​​на операциони сто... Моћ војног пријатељства, љубав према командантима, духовна лепота и племенитост совјетског војног морнара, тешки походи и подвизи – В. О свему томе Миљутин говори топло и искрено. Аутор је и сам морнар, капетан 2. ранга. Он добро познаје људе о којима пише, препешачио је хиљаде миља са њима у борбеним и тренажним кампањама..